| |
Žene Kese - Žene kese
|
02. oktobar 2009.
|
|
|
| |
 |
Ocena: 7/10
|
|
Izdavač:
Odličan hrčak
Godina:
2009.
Format:
CD, Album
Trajanje:
44 minuta /11 pesama
|
|
 |
|
| |
Od svih bendova koji su se pojavili u okviru edicije Nova srpska scena, Žene kese su se verovatno najviše približile provobitnoj ideji stvaranja rok muzike. Da se odmah razumemo, u grupi nema žena (osim u stihovima), nema mudrovanja i preterncioznosti, složenih gitarskih deonica, niti inovacija u načinu sviranja klasičnih rok instrumenata (u ovom slučaju, uz dve gitare, bas i bubanj, tu je i usna harmonika).
Parola „God bless losers who try“ sa poleđine omota može se tumačiti kao šaljiva poruka da je istorija rokenrola puna „luzera“ koji su iz čistog zezanja, malo rada i mnogo sreće, postali velike zvezde - zato što su probali. Tako se stiče utisak da Žene kese sviraju pre svega zarad sopstvene zabave i zadovoljstva, a ta rasterećenost i dobro raspoloženje se osećaju i čuju. Slušaoci kojima je ova muzika namenjena upecaće se već iščitavanjem neuobičajenih naslova pesama kao što su „Dr. Oetker“ i „Didu Lidu“.
Tekstovi uglavnom ne obaraju s nogu snagom i upečatljivošću. Tu su ogoljeni i jednostavno ispevani stihovi o odnosima sa ženama („Parmigianino“, „Šta bi bilo kada bih ti dao sve što imam?“), ponegde ukrašeni „o da da da“ i sličnim pop ornamenima i zaokruženi zaraznim melodijama („Bez tebe“). Zanimljive su sulude kombinacije pojmova, ljudi i mesta iz (domaće) opšte kulture kao u pesmi „Hajdemo u disko (Kraljeviću Marko)“. Poigravanje stereotipima kao što su psovke i „djavolja posla“ (tj. pominjanje šejtana i parodiranje molitve u službi šale) koje rok tekstopisci decenijama izrabljuju govori o tome koliko bend polaže na duhovitost, ironičan pristup temama i stine provokacije („Dr. Oetker):
„Opasno se sija moja košulja
Jednog dana biće uniforma ili mantija
Nekom korist, nekom nevolja“.
Što se same muzike tiče, vlada standardni „zakon repeticije“ i naizmeničnog smenjivanja garažnih i melodičnih girarskih rifova kojima poseban šmek daje old school zvuk usane harmonike, kao i gostujući saksofon koji se čuje u dve pesme. Na disku postoji i jedan skriveni tonski zapis tj. druga verzija pesme „Doviđenja“. Obe su primeri kako se efekat „prljavosti“ jednako dobro može postići raštimovanošću zvuka (verzija dva) koliko i „bezobraznim“ stihom (verzija jedan). Po muzici koju stvaraju moglo bi se reći da se Žene kese najviše nadovezuju na bendove kao što su Partibrejkersi, a po energiji sa kojom sviraju podsećaju i na Decu loših muzičara. Uz njihovu muziku će se slušalac opustiti i dobro provesti na koncertu, a negde između redova se može pročitati da će ova petorka svirati sve dok se, kao sada, bude zabavljala i uživala u tome što radi.
dušica kovaČ
|
|
|
|
